Nešto je tu bilo tužno,
volio sam je ali, se nisam htio vezati za nju nužno,
htio sam je pustiti da živi i da si da oduška.
Ona je voljela jače muškarce, a ne nekoga slabića i pjesnika.
Danas je ne prepoznajem.
Možda se ljudi mijenjaju samo ja isti ostajem.
Zagledao sam se u njene oči, koje su govorile: “smiješ bliže prići”.
Lagala je sebe ljubeći macho tipove,
a nitko od njih nije znao pisati stihove.
Bila je suviše uplašena da bi priznala, da se u macho tipove razočarala.
Ja je i dalje volim, možda i više,
ne zna ona da ja nju nalazim i u najmanjoj kapi kiše.
I tako naša priča krene,
a sve stane kada treba se priznati da je volim, i da ona voli mene.
Autor: Anonimni pisac
